SDP-ova posla:Nikolaidis poziva na zločin, a Šabović to pravda
Показала се исправном тврдња Демократске српске странке да Андреј Николаидис, који је изразио жаљење што није побијено неколико стотина људи у Републици Српској, а међу њима и духовна и световна елита српског народа, као и многобројни цивили, међу њима жене и дјеца, није усамљен у својим изјавама и да у Црној Гори неко покушава да институционализује мржњу према цијелом једном народу. ДСС тврди да се само тако може протумачити изјава високог функционера СДП-а и посланика у Скупштини Црне Горе Џавида Шабовића како свако „нормалан у Црној Гори“ заједно са Николаидисом жали што бомба није експлодирала у Бања Луци и по логици ствари, убила и ранила што већи број Срба, као и пресуда Уставног суда, чију је одлуку саопштио некадашњи потпредсједник Социјалдемократске партије, којом се поништава пресуда Врховног суда, и онај, коме је у терористичком акту „поетска правда“, проглашава невиним.
ДСС сматра да је у питању координирана акција једног дијела власти у Црној Гори на челу са Кривокапићевим националсоцијалистима који, поред низа незаконитих поступака који су усмјерени као вид притиска према српском народу и који се учестало врше, сада посежу и за таквом инспирацијом злочина устврдивши или покушајући да бране оног ком је велики бол и „поетску неправду“ задао Боле јер није дигао у ваздух дворану Борик у Бања Луци. Невине жртве би, претпостављамо, оправдали као „колатералну штету“ или припаднике „геноцидног српског народа“ са којим се очигледно, према Андреју Николаидису и Џавид Шабовићу, перјаницама Кривокапићеве СДП, потребно обрачунати и терористичким актима и масовним убиствима. ДСС се нада да је српски народ на овај начин схватио Николаидисову и Шабовићеву поруку и да је неће заборавити.
Демократска српска странка тврди да је што прије потребно да се сви ограде од скандалозног текста савјетника предсједника Скупштине Црне Горе јер је то био искључиви и директни позив на злочин и ни са чим се не смије маскирати. Даљи наставак приче у ком Џавид Шабовић оправдава такво размишљање и покушава га наметнути као нормално, као и одлука Уставног суда који, баш послије неколико дана од избијања афере проглашава Николаидиса невиним, додуше у неком другом, али по свему сличном судском поступку, представља оправдање позива на злочин и наметање злочина као средство обрачуна са припадницима српског народа.